U r a g a n

VEKOVI


Kroz koliko sam korachala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?

Borila se grchevito,
Ili se predavala munjevito?

Stazama hrabro stupala,
Ili u ochaju jaukala?

U bespucima se gubila,
Sanjala,volela I ljubila…?
Shta me to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo…

Da zastanem,stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?
Krshtavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?
U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?
Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje me vile volele,vodile I oslobodile?

Da sanjam,ljubim I volim…
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim…
Da ne prebolim ?

Slovenska

_________________

Pesmo moja

U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.

Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.

U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.

Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova,
trazim te.

U misjim rupama
memljivim supama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
trazim te.

U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplasenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
trazim te.

U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lazima bez broja,
trazim te pesmo moja.

Slovenska

Snaga uragana

Zatvorila sam svoj krug.
Presla sam trnjem posute staze.
Bila sam ljubavnica i drug,
dozvolila sam da me zgaze.

Izasla sam iz tisine,
dosegla sva dna i visine.

Slusam muziku ovog zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora
besprekidno, istovetno.
Gubim se u svojim lutanjima
grlim ravnice, cuvam vrletno.

Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Trazim se u poniznosti
predajem se razbludnosti.

Tvoje usne krvnika i ljubavnika
trazim u zamenu za kaznu i bol.
U nagomilanom secanju-Tebe zelim
moje si predskazanje i mora.
Cemu se u camotinji veselim
kad mi je srce tvrda kora.

Moj urlik uragan,
moj jecaj tek suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud.
Ostaju sva moja polja pusta
da zivim, zgazeni trud.

Ne zelim okrutnoj sudbini
jos da se poklonim i predam.
Ziva sam-u vrisku padam
ziva i dusu ne dam.

Slovenska

Kletva

Zakljucaj se u mene;
zakopcaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemas,
sebe da ubijes u mojoj
tami.
Grc u grcu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vristeci cerim vesticje zlurado,
osvetnicki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletis.
Cvili jaukom nesretnika,
goreces u mome paklu
zauvek.

Slovenska

U susret sreci

Zatvorila sam krug.Vratila svoj dug.
Ne pitaj me gde su tuge
dok bosa trcim ispod dve duge.
Krug sam zatvorila.Sebe otvorila.

Ne pitaj gde su slabosti moje
dok mi se misli tobom boje.
Bojama zlata,bojama sjaja,
najlepsim bojama naseg raja

Od kukavice postadoh snazna,
stradanja,padanja,nisu mi vazna.
Od nespokoja postadoh jaca
izbegoh ostrim kandzama placa.

Silna sam,jaka i stamena,
ja cupam mac iz kamena.
Na ostrici sam njegovoj patila
dok nisam u trenu shvatila
da postoji uvek radostan dan.
U zivot sam pretvorila san.

Slovenska

Oganj vulkana

Necujan i plah
kao iskonsko vreme radovanja,
zaustavljas mi dah
na poleglom klasju milovanja.

Snagom rastapanja
oplodi moje misli silom orkana,
u molitvi saputanja
pronadji me u kapi okeana.

Vrelinom ceznje
krvare potoci nabujalih spajanja,
u oku ceznje
na korak od urlika predavanja.

Jutra u nama,lepljiva,slana,
lepotu novih milovanja donela,
crvenih kao oganj vulkana.
Donela,volela,um nam sagorela.

Bezboj u boje greha oblacimo,
tisinom munje opake dizemo.
Haljine pokore sa sebe svlacimo,
noseni pozudom do vrha stizemo.

U nepovrat saljemo ovaj tren,
trazimo gladno nove visine.
Ulovljeni,mi lovimo svoj plen
dok uranjamo u slasti dubine.

Slovenska

Da si me juce pitao

Da si me juce tiho upitao
dok si mojim slutnjama skitao,
od kojih sam satkana stradanja,
skinula bih crnu maramu padanja
i sebe klela onako bez duse
dok se oko mene nebesa ruse.

Proklinjala sebe kao sto znaju
da proklinju zene u mom kraju.
Naricala bih,jaukala,cupala kose
zvala demone da me nose,
nekud gde nema sunca ni sjaja
nekud,samo sto dalje od raja.

Juce da si me pitao radoznalo
sta je to sto mi se nije dalo,
rekla bih usnama punim otrova
da sam iznikla iz korova,
da padam,gubim i stradam,
rodjena o jadu svom da se jadam.

Da me juce pitanje cekalo
srce bi krvlju mojom plakalo.
Odgovorila bi ti dusa nestala
da je da veruje prestala.

Danas me ne pitaj.Iz oka okom citaj.
Nebesa odbegla opet se skupila,
pod mojom strehom radosti roj.
Samu sam sebe prkosna dobila
i zivot zivim opet svoj.

Ne pitaj zato otkud svanuca
u moje oci nezno uplovila.
Ne pitaj jesam li ista il' tudja
zivot sam svoj,srecna,ulovila.

Ne pitaj zasto mi smeh rominja,
ovom nasom sobom za smeh.
U dusi starih radosti plima,
ne biti sretan,smrtni je greh.

Slovenska

Mansarda

Mansarda,atelje tvoj i stafelaj,
bilom nam kuca nas prvi maj.
Kroz prozor odbljesak novih vidika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Sedim na naslonu fotelje stare
pogledom mi pokreces sve damare.
Osecamo se u razbludnoj tisini.
Ko koga ovde slika,jedini?

Dok trazis po podu razbacane boje
ja ulivam se u sve pore tvoje.
Cuje se samo tisine cika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Prilazis mi macjim skokom
pogledom bludim tvojim okom.
Trazis najlepsu boju mog lika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Da l' boja breskve za lice moje
usnama kupine ja ljubim tvoje.
Opcinjena zeljom, ja gubim obris tvog lika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Ogrtac slikarski sa tebe skidam,
pogledom poslednji atom mira kidam.
U tebi lavovska snaga,rika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Suton se prikrada kroz pukotine,
ispunjava sobu talasom miline.
Po zidu titraju senke dva lika.
Jedini,ko koga ovde slika?

Malaksala tela na podu sklupcana
spojila ih strasti vrpca pupcana.
Traze ih novih naleta strasti,vali.
Jedini,ljubav smo naslikali.

Slovenska

Korak po korak

U stopama strasti gubim postojanje.
Postoji odmah,nestaje cekanje.
Telom mi po telu stihove pises,
goris me,drobis,jecam,ne dises.

Povojnicu crvenim koncem vezem
da pokrijem ti telo i lomim,stezem.
Pod kapom nebeskog svoda plesem
slast u kamenu ja vesto klesem.

Gori te plamenom moj dodir vreo,
pripadas mi strasno,pripadas ceo.
Nit' predaje, nit' pobede pod zvezdama
u borbi bezumnoj koja nas slama.

U danu nevida samo smo borci,
sopstvene predaje cudesni tvorci.
Kisa u slutnjama,mi smo visoko
gleda nas budno pozude oko.

Slovenska

Izgnanstvo

Vrelina upletena u samilosna cutanja
jos malo divljih lutanja i saputanja.
Volim taj dodir i snagu slasnog grca,
na usni kap strasti iz tvog vrelog vrca.

Oslikavam sve moje crveno u venama
tvoje zeleno u pogledu,crno u grudima
kad odes omadjijan u zagrljaj tudjim zenama
i ja strmim stazama krenem bivsim ljudima.

Moje modro pod noktima i zlatno u oku
tvoj purpur u nabujalim mojim nedrima.
Uroni svojim sjajem u moju tamu duboku
da stegnem i upregnem te belim bedrima.

Osluskujemo lagane otkucaje pohote
mi prokleti izgnanici sazdani od grehote.
Poljupce nam vrelinom zakljucalo vreme,
jos nosimo strasne tajne pretesko breme.

Uranjamo poslednje dane nevida i gorcine
pod modri talas u nas nadosle plime.
Paucinu sa misli sklupcanih skidamo,
dok jedno drugo bez milosti kidamo.

Slovenska

Molitva

Od noza ostrija svaka ti misao
zakljucanu mi suzu vratila
u besmisao pretvara smisao
ja sam svoj dug odavno platila.

Ako bi kap krvi iz moga srca
da te vrelinom svojom sprzi
zaisti,al'ne daj dusi da grca.
Bol moj nocas nebo nek' zadrzi.

Majcinu sisu ja nisam kusala
nit' uspavanku neznu slusala.
U povoje me postenja povila
i nadamnom se umorna savila,
molitvu kroz zube tiho izustila,
kolevku zanjihala i u nju spustila.

Ne zezi recima od ognja jacim
stojim hrabro pred ostricom maca.
Da l' sudbini ja ista znacim
ovako sazdana od jada i placa.

Majku ne pominji,zaklinjem dobrotom
i mojim jadnim,nistavnim zivotom.
Kap krvi hoces? Samo zaisti !!!
Ne daj da dusa k'o guja pisti.

Slovenska

Prorocanstvo

Pod satrom zadnjeg prorocistva
pitam nemo:trazis li ista?
Cutis i tek pogledom molis,
bolesnu, jos uvek jako bolis.

Oprostaj u bezrecju dugom ?
Obavijas me ledenom tugom.
Oprostaj za sva zgazena jutra?
Putnik si u neko tudje sutra.

Nema suza,nema gorke kletve,
zelim Ti zivota plodne zetve.
Nema suza,nema ni gorcine
neka Te prati oko vedrine!

Nema suza ni oprosta nema.
Kamen sam sada-nisam zena.

Ne prastam nista ja noci ove
zov daljine ni staze strme,
puteve koji nikud ne vode,
bljestava jutra ni noci crne.

Za Tebe koga tama porodi
u neka daleka,nemirna svanuca,
ostavljam misao o slobodi.
Kretoh, a ne znam gde je kuca.

Imam li kucu za mir,za plac?
Zbog Tebe samo sam pokorni rob.
Kad iz korica izvadis mac,
ja znacu tad gde mi je grob.

Slovenska

San o tebi

Ne znam ja kuda teku tvoje reke
koliko ih je stizalo oseka i plima,
ni slutnje tvoje ne znam daleke
vrela budjenja u snenim jutrima.

Pogled ti nisam pogledom lovila
nit' sam sa tobom plakala i smejala;
nisam ja ka pucini sa tobom plovila
dok su te ljubavi sunca grejala.

Ne pitaj zato da l' zalim noci ove
dok sa zvonika ponocno,tuzno bije,
sto ti nikada ja necu doci u snove
nit' sto mi srce ovu tajnu krije.

Nisi ti kriv za moje plasljive korake
za suze samoce nit' bol na licu mom.
Ti imas svoje duge i svoga sunca zrake,
neces mi biti nikada ni uteha ni dom.


Slovenska

Tragovi na dusi

Nehaj tvoj,tu na telu mome
trag ostavlja,ne pita da l' boli.
Senka poslednje nase istine tone
u bezuboj tami,dok lezimo goli.

Blizina nam duse rastace zestoko
dok razum gubimo u tom nedodiru.
Iz nevida gleda nas mracne tuge oko
boli srca nasih sve jace naviru.

Slomilo se nocas na sitne komade
suncevo ogledalo i nase trajanje.
Ugusile nas tuga ogromne gromade
jos koraca smelo ponocno kajanje.

Zajedno,a sami u beskraju bolnom
iskapasmo zadnjih nasih dana dah.
U cutanju nasem turobnom i kobnom
ne cuje se rec-sve je samo prah.

Trajemo u strahu od budjenja ovog
osecaj nas gusi i lomi nejake.
Na putu smo stranci do laganja novog
stegli duse,srca,pobelele sake.

Niceg nema vise oboje smo svesni
odavno smo jedno drugom nevoljenje.
Nismo srecni,nasmejani,al' nismo ni besni
odlazim kod njega,ti kod druge zene.

Na kraju mi reci pogledom postenja
dok nas mesec sneni miluje po dusi,
jesmo li dosegli makar neka htenja
sad kad kraj se smeje i sve nase rusi.

Reci mi jos sada pa ustani-idi,
da l' sam bila tvoja ja jos jedna varka.
Reci mi da znam,srce jos te vidi
ostalo je tako malo do naseg rastanka.

Slovenska

Prolaznost

Kojim velom da me poviju
dok cekam zadnje zore sjaj?
Kojom vodom da me umiju
pre odlaska u blazeni raj?

Na kojoj stazi latice leze
dok ja hodam pognute glave?
Senke proslosti prilaze il' beze
da li me ljudi zale ili slave?

Kojim sam rekama pritoka bila
dok sam od potoka bistrog narasla?
Da l' me je camotinja moja ubila
ili sam sama po sebi zgasla?

Na kom si oblaku usamljen ostao
dok sam silazila uplakana?
Kamen si stamen,znam,postao
kao spomen svih nasih dana.

U kom zivotu i da l' cu te naci
dok budem zakletvu gorku davala?
Da l' cu te ikada vise taci
kada se smrti budem predavala?

Slovenska

Oziljak

Brazgotina na mom licu od pene,
bespuca izmedju tebe i mene.
Jos te u turobnoj vecnosti slutim,
dok hodam putem pepelom posutim.

U senkama mojih vecnih kosmara
jos te trazim i vristim tvoje ime.
Bolis me,cvilim,nebesa tuga razara
nestale reci...ni glasa,stiha nit' rime.

Aveti proslosti razum mi mute,
nebom od olova beznadje plovi.
Uskovitlane moje misli te slute
ja zalud sanjam pocetak novi.

Sve cega bese prekrila tama
i neki nespokoj cudesno grub.
Znam,posle tebe ja ostajem sama
gurnuta snazno na strme litice rub.

Nema me,ja vise ne postojim,
samo sam senka bivse zene.
Dane srece,ni tuge,ja ne brojim
korak sam na putu do strme stene.

Uvela radost sjajna i osmeh blag
i sreca u zanosu sto sirila je krila,
jednom kad si mi bio drag,
nekada kada sam ti draga bila.

Slovenska

Tugo moja

U kom te je casu misao tamo vodila
i u crne povoje sudbine brzo povila ?
Koja te tuga ogromna pomilovala i dobila
i tvoja krila sokola umalo slomila?

Na oblak bez povratka nas da odes
i kise suza mojih iz njega vecno da liju;
kako si mogao srce macem da mi probodes
i gurnes nas oboje nesretnika u provaliju.

Moja je ljubav bila i bice uvek,to osecas
tvoja vodilja i tvoj maleni andjeo spasa.
Meni ne moras osim ljubavi ista da das
volim te iskreno,dusom,bez lazi glasa.

Kako si smeo da se bez molitve Bogu
odvazis,zazmuris i na taj put podjes ?
Zar ne znas ljubavi da ljubavlju mogu
povratak tvoj da dozovem i opet mi dodjes.

Nikada vise,suzom te ovom cistom molim
sam ne kreci na put sa koga povratka nema.
Ja sam tu,malena senka tvoja,koja te voli
u tebi sam jedini,kad sunce sja il' oluja sprema.

Slovenska

Mozes li...

Možeš li, umeš li
zakoračiti
u moj stih?
Hoćeš li ostati
samo
pesma
nedorečena?

Mozes li,smes li
preskociti ponore
koji nas dele?
Tvojim letom
umes li
snagu mi dati
i ostati?

Mozes li da osetis,
umes li u mirisu mome
daljine da prepoznas,
kad odem
da sam te volela
hoces li moci da spoznas?

Slovenska

Misao o tebi

U pogled sam te zadenula
kao najlepsi cvet
sto devojka u kosu stavlja.
Nije moja nada uvenula
jos se misao o tebi javlja.

Volim te suzom i nebom ovim
na zalutaloj stazi
dok strah me lomi.
Volim te cekanjem dugim
i ceznjom raspojasanom
u nekoj zori.

Volis me,a sve u tebi jos se bori.
Ni placa ni smeha,
tek zenica mi u zenici tvojoj.
Cuti,nista mi ne govori.

Ni krika ni zagrljaja-
mi jos bezimo od kraja.

Slovenska

Daj mi tvoju kosulju

Daj mi nocas,daj tvoju kosulju crnu,mili
na golo telo pohotno da je privijem i zacvilim;
Sve tvoje mirise i tvoje izdaje da udahnem
pre no sto poklekla pred lazima izdahnem.

Kosulju tvoju musku od cistog sukna tkanu
daj da nedra moja belinom ogrebu,ocajem poljube;
Neka samo jos jednom ja tobom disem u novom danu
pre no sto zore puste moje krenu da te gube.

Tvoju mi kosulju snovima devojackim vezenu
pokloni ove noci sto nasa nikada bila nije;
Poslednji put,nocas nek' zagreje telo zene
pre no sto ovo srce u grudima prestane da bije.

Slovenska

Sudbina

Nije ona plakala suze k'o biser,
plasila strah,tu kobnu zver.
Smejala samocu i tamnice
ni radovala visove i ravnice.

Ona je plasila bljesak i sjaj,
smejala prosle ljubavi beskraj.
Radosti kapala cadj i blato
plakala sve sto joj nije dato.

U tragu bezglasja stope smejala,
crnim se pticama nema radovala.
Plasila strasti,oganj i pozudu,
plakala svoju beznad suludu.

Zivela negde na nebesima,
pomirena sa svojim uresima.
Njoj su sudjena tri zvona tukla,
kad ju je smrti ruka odvukla.

Slovenska

Prkosna

Zarobljena vasim ludilom
mislite da sam sada.
Ojacana stojim pred vasim zlom,
tek svesna sam kako vam
dusa strmoglavo pada.

Prokletstvo nosite,vi pijavice
sto otrovani svetom koracate.
Pokazite vase izobliceno lice,
nistarije i bedne kukavice
vi sto nista sem podsmeha
ne umete da date.

Ne ostade nista iza vas jadnici
sto opija vas sopstveno ludilo
Ostajte mizerni u vasoj tamnici
dok prozdire vas pomamljeno zlo.

Ustajem jaka,silna i gorda,
ponosna na svoje postojanje.
Ne plasi me ta vasa horda
vama nije pisano trajanje.

Slovenska

Omca

Zasto ove zimske veceri,
zar su te ogromne bujice jada plavile?
Zasto dok roj pahulja treperi,
cije su ruke na tvoj vrat omcu stavile?

Zasto u predvecerje ovo blago
zar su se i one poslednje nade davile?
Zasto malena moja, majusna snago
cije su ruke na tvoj vrat omcu stavile?

Zasto kad noci znaju da blistaju
zar su se hitro tvoje misli savile?
Zasto lepoto neba u punom sjaju
cije su ruke na tvoj vrat omcu stavile?

Slovenska


26.12.2008.

Posveceno mojoj snahi koja je ove veceri zakoracila u raj.

Oprostaj

Oprastam suncu,vetru i steni,
magli kada mi put zamuti.
Oprastam koraku,macu i zeni
koja kad voli pogresno sluti.

Oprastam suzi,strepnji,oprastam i kada boli,
ledenim kisama kada mi suze kradu.
Oprastam srcu i dusi kad voli
ne osudjujem reci pisane u jadu.

Ne prastam nikome podlost i zlo,
ne prastam rane nanete duboko.
Neljudi su vazda gubili tlo
gleda ih i preti istine oko.

Ne prastam lazi,ne prastam nameru,
ujed za srce , dusu, ujed zveri.
Ni traga im nece ostati u vremenu
kad otvore im se pakla dveri.

Ne prastam neljudima masku coveka,
na licu vostanom kad osmesi naviru.
Ni prijatelja ni ljudskog veka
takvi nemaju-umrli odavno opet umiru.


Slovenska

Osveta

U kugli staklenoj videh tvoj strah
da ce se nebesa raskosna srusiti.
Sila ti lagano gubi dah;
jednom ce se na tebe obrusiti.

Nisi ni sanjao zamagljene svesti
da se tvoj kraj lagano blizi.
Bio si mocan u svojoj podlosti
sad kao crv po svetu gmizi.

Ni tuzna ni sretna,tek samo nema
gledam kako ocajno molis.
Sad znas kako je kada zaboli
a okrutan umeo si da bolis.

Da bolis recju,smehom gadosti,
da na ranu zivu so dodajes;
sad napusten,sam i jadan
ostajes u netrajanju da trajes.

Slovenska